U konstrukterskoj praksi, svaka promena geometrije pokreće niz dodatnih koraka: prilagođavanje analitičkog modela, ponovni proračun, provere i usklađivanje dokumentacije. Kada se ti koraci zasnivaju na paralelnom radu u više alata, proces postaje fragmentisan, a iteracije duže i manje pouzdane.

U tipičnom workflow-u, BIM model i model za statički proračun razvijaju se kao dva odvojena sistema.

BIM model u ALLPLAN-u sadrži detaljnu geometriju i informacije o konstrukciji, dok se u SCIA Engineer-u formira analitički model prilagođen numeričkoj analizi. Iako oba modela opisuju istu konstrukciju, njihova struktura i namena su različite.

Bez jasno definisane veze između ova dva nivoa, dolazi do:

• ponovnog modelovanja elemenata u analitičkom okruženju,
• ručnih korekcija i pojednostavljenja,
• gubitka konzistentnosti između modela i proračuna i
• produženja vremena potrebnog za svaku iteraciju.

Kako projekat napreduje i broj izmena raste, ovaj problem postaje sve izraženiji.

Radi jasnijeg sagledavanja razlike između tradicionalnog i integrisanog pristupa, može se posmatrati tipičan scenario iz konstrukterske prakse - promena raspona grede tokom projektovanja.

U početnoj fazi, konstrukcija je modelovana u ALLPLAN-u, na osnovu čega se generiše analitički model i prenosi u SCIA Engineer za statički proračun i dimenzionisanje.

Tokom razvoja projekta dolazi do izmene arhitektonskog rešenja, usled čega se raspon jedne grede povećava. Ova promena zahteva ažuriranje modela i ponovnu analizu konstrukcije.

Tradicionalni pristup

U neintegrisanom workflow-u, ova promena pokreće niz odvojenih koraka:

1. Izmena geometrije u BIM modelu
2. Ručni prenos ili rekonstrukcija promene u analitičkom modelu
3. Dodatno pojednostavljenje i korekcije modela za proračun
4. Ponovni proračun u SCIA Engineer-u
5. Provera usklađenosti između modela i rezultata

U takvom procesu postoji više tačaka gde može doći do:

• neusaglašenosti modela,
• gubitka informacija,
• dodatnih ručnih intervencija.

U integrisanom pristupu, isti scenario se odvija znatno drugačije.

Centralni element ovog pristupa je analitički model, koji više nije odvojen od BIM modela, već proizilazi iz njega.

To omogućava:

• direktnu vezu između geometrije i proračuna,
• kontrolisano prilagođavanje modela analizi i
• smanjenje potrebe za ručnim intervencijama.

SCIA Engineer dodatno podržava rad sa različitim nivoima idealizacije i omogućava pouzdanu razmenu podataka kroz IFC i SAF standarde, čime se osigurava interoperabilnost i sa drugim alatima u Open BIM okruženju.

Na taj način, analitički model postaje integralni deo procesa, a ne zaseban korak koji zahteva dodatno vreme i resurse.

Integracija između ALLPLAN i SCIA najviše dolazi do izražaja kroz smanjenje broja i trajanja iteracija.

Konkretni efekti uključuju:

• Eliminaciju duplog modelovanja
  Geometrija se ne rekreira u analitičkom softveru, već se preuzima iz BIM modela.
• Smanjenje operativnog opterećenja
  Manje ručnih korekcija znači manje vremena utrošenog na tehničke zadatke.
• Konzistentnost podataka
  Model i proračun ostaju usklađeni kroz ceo proces razvoja projekta.
• Bržu evaluaciju varijanti rešenja
  Kraće iteracije omogućavaju efikasnije donošenje projektantskih odluka.
• Pouzdaniju dokumentaciju
  Smanjuje se rizik neslaganja između analiziranog modela i projektne dokumentacije.

Važno je naglasiti da ovakav workflow ne eliminiše potrebu za inženjerskom procenom, već omogućava da se fokus pomeri sa operativnih zadataka na optimizaciju konstrukcijskog rešenja.

Jedan od ključnih aspekata ovog pristupa je oslanjanje na Open BIM principe.

Podrška za standarde kao što su IFC i SAF omogućava:

• razmenu podataka između različitih softvera,
• fleksibilnost u izboru alata i
• dugoročnu održivost projektne dokumentacije.

Time se izbegava zavisnost od jednog sistema i omogućava saradnja u multidisciplinarnim timovima, gde konstrukcija mora biti usklađena sa drugim inženjerskim disciplinama.

Efikasnost savremenog BIM procesa ne zavisi isključivo od brzine modelovanja, već od načina na koji su povezani model, analiza i upravljanje promenama.

Workflow između ALLPLAN i SCIA pokazuje da je moguće:

• smanjiti potrebu za ponavljanjem operacija,
• obezbediti konzistentnost između modela i proračuna i
• i skratiti vreme potrebno za razvoj i validaciju konstrukcijskih rešenja.

U takvom okruženju, projektantski proces postaje stabilniji, predvidljiviji i usmeren ka kvalitetu, a ne ka operativnom održavanju paralelnih modela.

U BIM okruženju, geometrija predstavlja samo vidljivi deo modela. Njegova realna vrednost leži u atributima.

Atributi omogućavaju:

• precizne izveštaje količina,
• klasifikaciju elemenata,
• filtriranje i analizu podataka,
• pripremu modela za IFC razmenu i
• koordinaciju u multidisciplinarnim projektima.

U velikim projektima, nekonzistentni ili nepotpuni atributi često postaju izvor problema.

Iako se Visual Scripting, Automatic Wall Reinforcement i upravljanje atributima odnose na različite aspekte rada, oni rešavaju isti suštinski problem: operativnu neefikasnost i rizik nekonzistentnosti.

U BIM okruženju, dugoročna vrednost modela ne zavisi samo od brzine inicijalne izrade, već od:

• mogućnosti naknadnih izmena,
• pouzdanosti podataka,
• standardizovanih procedura i
• smanjenog rizika greške.

Automatizacija bez kontrole podataka vodi ka nekonzistentnosti. Kontrola podataka bez automatizacije usporava proces. Balans između ova dva principa predstavlja indikator zrelosti projektantske organizacije.